Imala sam šest godina kada sam sa sestrom (19) šetala novosadskim kejem i na Petrovaradinskoj tvrdjavi sricala N A Š T I T O. Pitala me je – Znaš li ti ko je Tito? Skoro da me je uvredila – Pa ja njega najviše volim!
Zahvalna sam joj što mi je tada održala malo slovo o ljubavi, pa nisam kasnije imala velikih zabluda, da li volim ili treba da volim…
Danas prva moja asocijacija na Tita su „Bratstvo i Jedinstvo“.
Prošlog juna provela sam dan sa grupom divnih ljudi meni znanih i neznanih. Moj prijatelj Nemanja nam je za svoj rodjendan upriličio posetu svom prijatelju Siniši. Nemanjina želja je bila da nas upozna sa realnošću! Kako nam je rekao – Da se uverimo da postoji mnogo svetla u Srbiji. Domaćini su nas ugostili toplo, široko i nesebično podelili svoje poslovno iskustvo sa nama. Jedan od najjačih utisaka bio je susret mojih očiju svako malo sa bistama, fotografijama Maršala Tita.
Narednog jutra, kad su svi utisci odmorili, probudim se sa mišlju – Zajedno smo b o lj i! Koliko god zvučalo prozaično, entuzijazam je ključ uspeha kakve god da su okolnosti, prilike ili neprilike oko nas! Prozaično – jer je i prvobitno značenje reči entuzijazam – „pun Boga“ čitaj Ljubavi, vremenom svedeno na puko zadovoljstvo. Kako god i gde god, zajednica nas čini boljim, celovitim. Za mene je to smisao, sve ostalo su samo „naslovi“ raznih ideologija.
Piše: Aleksandra Golubović
psiholog
psihoterapeut transakcione analize
aleksandragolubovic5@gmail.com
skype: aleksandragolubovic5