Kako ti je ime?

Verujem da svako ima mit o tome kako je dobio ime i da se u velikoj meri već kao dete identifikovao sa značenjima svog imena slušajući kako i zašto su se mama i tata odlučili baš za to ime. Iščekivanje prinove budi različite želje i očekivanja roditelja, kakva će ta nova ličnost biti, na koga će ličiti, pa do toga da čak svojim dolaskom promeni neki neželjeni tok dogadjaja u porodici… Kao da i pre rođenja, dobijemo nekakve zadatke i odgovornosti, a imenom koje ponesemo prihvatamo da budemo takvi nekakvi – “očekivani”. Bez sumnje, dati novorođenčetu ime jeste veoma odgovoran zadatak.

 

U prilog tome govori i to kako su se naši preci rukovodili dajući imena deci. Imena su u neka ranija vremena imala neku vrstu magijskog zadatka. Tako na primer, neka imena su imala tzv. zaštitnu, a neka zaustavnu funkciju. Poznato je da je Vuk Karadžić ime dobio, kako bi ga ime zaštitilo od zlih sila, jer su pre njegovog rođenja u njegovoj porodici deca umirala. Stane, Stojanke, imale su zadatak da se nakon njih počnu rađati muška deca. Ono čime se i danas pojedini roditelji rukovode, a u prethodnom vremenu mnogo češće, jeste da se detetu da ime Sveca koji se slavi na dan rođenja, kako bi ga štitio. Neke porodice u želji da se pamte i prenesu lepe osobine nekih predaka, daju detetu ime po važnom pretku. U jednom periodu nastao je trend davanja internacionalnih imena deci, pa kada se učinilo da je preterana okrenutost svetu, a zanemarivanje korena, opet su učestala tradicionalna imena. Vrlo često se roditelji rukovode time da li ime zvuči dovoljno ženstveno, muževno, odlučno, toplo, energično, snažno, moćno, da li je u skladu sa prezimenom, da li je zgodno za nadimke. Posebno se obraća pažnja da li ime nosi već nekakvo značenje, da li je određeno nekakvim pridevom. Novo vreme, čini se nosi novi magijski zadatak imena – biti poseban, jedinstven.

 

Da li jedinstvena, neponovljiva ličnost koja se rađa, daje posebnost imenu koje će poneti ili ime treba da odredi ličnosti?

 

Moglo bi se reći da je izbor imena prvi test provere, šta svesno odnosno nesvesno budući roditelji projektuju na ličnost svog deteta. Kakve osobine bi voleli da ono ima, čime bi voleli da se bavi… Drugim rečima, koliko projektovanjem svojih očekivanja od svog deteta, već imenom nameću obavezu, ili sa druge strane potencijalno ograničavaju njegove realne sposobnosti – njegovu autentičnost. Možda će Milan poneti dedino ime i očekivaće se od njega da bude uspešan advokat kao deda, odnosno ime bi trebalo da mu obezbedi taj uspeh. Međutim, Milan je od ranog detinstva voleo da svira gitaru. To je u redu dok je dečak, ali – „Od sviranja gitare se ne živi“. Milan će učiti da bude odgovoran prema svom nasledstvu zato što je Milan, ali ne i prema svom talentu. Kiša će sigurno biti retka koja nosi to ime, verovatno i jedina u odeljenju sa svojim imenom. Za većinu njenih drugara, reč njenog imena ima značenje prirodne pojave. Verovatno za većinu „kiša“ može imati i konotativno značenje koje se odnosi na primer – na neraspoloženje kada pada kiša. Kiša može postati tužna jer će je porediti sa melanholijom i atmosferskim stanjem, a neće je spominjati po njenim osobinama druželjubivosti, iskrenosti, radoznalosti. U ranom periodu socijalizacije naša potreba da pripadamo grupi veoma je izražena i u tom ranom periodu želimo da budemo što sličniji drugima.

Istina je da se nikada neće roditi nijedna Maja, Zorana, Slavica… nijedan Marko, Đorđe, Darko koji mogu biti isti kao svi drugi koji nose njihovo ime.

 

Nema dovoljno posebnog, moćnog, imena koje bi moglo da naglasi autentičnost bilo koje osobe. Ali svako je dovoljno posebana osoba da noseći i najčešće, najobičnije, nainternacionalnije, najtradicionalnije ime, tom imenu da jedinstven ukras, ton, boju!

 

Hvala Leo što si mi ime ušuškao u divne stihove i note! 

Hvala na pažnji!

Piše:

Aleksandra Golubović
psiholog
psihoterapeut transakcione analize

aleksandragolubovic5@gmail.com
skype: aleksandragolubovic5
+381644241016