Zašto su pojedine osobe na rukovodećim mestima sklone manipulativnom ponašanju?
Osoba koja u komunikaciji sa drugima pribegava manipulaciji ima iskrivljenu sliku realnosti, jer je njena slika o sebi grandiozna, prepotentna. Manipulativne osobe u komunikaciji ne uvažavaju sagovornika, jer uvažavanje sagovornika dovodi u pitanje njihovu ličnu vrednost. Za ove osobe komunikacija je teren gde će pokazati svoju superiornost tako što će nadjačati, pobediti, omalovažiti sagovornika. Osetljivi su na sopstveni nedostatak kompetencija, znanja i veština, pa im je imperativ da ih prikriju umesto da ih unaprede. To znači da je osoba naučila da svaka frustracija vodi u neuspeh, odnosno da je neuspeh odraz njene slabosti, nesposobnosti, neadekvatnosti. Prevara iz pozicije takve logike je jedini način da se sačuva doživljaj lične vrednosti. Vešti manipulatori odlično poznaju društveni sistem vrednosti i vrednosni sistem sagovornika ili bar vešto ispitaju u kom pravcu da vode komunikaciju i kako odnos treba da se razvija da bi njihove prave namere ostale prikrivene. Vešti manipulatori su uverljivi, iza takvog ponašanja u početku, nije lako naslutiti da postoje skrivene namere. Za njih je komunikacija isključivo sredstvo postizanja ličnih ciljeva! Oni u komunikaciji ne vide mogućnost za povezivanje, konstruktivan pristup rešavanja konflikata, ne prihvataju kritiku, jer oni ne greše. Suočavanje sa sopstvenim neznanjem jednako je priznanju svoje neadekvatnosti, pogrešnosti. Saradnja je reč koja predstavlja pretnju za njihovo samopouzdanje!
Najčešća poruka sa kojom su ove osobe odrasle je bila – „U životu da bi uspeo moraš imati stav“ odnosno „Da bi uspeo moraš biti najbolji“. Uspeh u ovom kontekstu znači doživljaj sigurnosti na određenoj poziciji i često se postiže i održava tvrdoglavim ponašanjem. Tvrdoglavi smo kada ne uzimamo u obzir konstantnost promena u nama, drugima i oko nas i otpisujemo uzajamno prilagođavanje na te promene. Važno je napomenuti – kada kažemo stav treba da imamo u vidu tri komponente – kognitivnu (shvatanje, znanje, vrednovanje, zaključivanje prema objektu prema kome postoji stav), emocionalnu i ponašajnu. Naša znanja, shvatanja, vrednovanja i zaključivanja se pod uticajem sazrevanja i životnih iskustva manje ili više menjaju, a onda se menjaju i naši emocionalni doživljaji i ponašanje. Ako otpišemo prvi uslov promene, stav postaje predrasuda, a mi smo onda vođeni različitim zabludama koje nas emocionalno iscrpljuju, a drugi to prepoznaju u našim neadekvatnim reakcijama i ponašanju. Jedna od čestih zabluda kod ovih osoba jeste da se pamet meri znanjem. S obzirom da se sa istim IQ (nivo pameti) radjamo i umiremo, iz prethodne logike može se zaključiti da smo se i rodili sa određenom količinom znanja. Takva logika postaje posebno opasna kada se njome rukovode osobe koje su na rukovodećim pozicijama. Za njih je sama pozicija na kojoj su, mera uspeha, a uspeh je mera njihove lične vrednosti. Da bi bili uspešni moraju ostati na poziciji. Ono što je važno jeste da kod tih osoba postoji „zabrana na rast znanja, usavršavanja veština i ispoljavanje kreativne inteligencije“, jer i znanje je rodjenjem dato! Iz te pozicije za njih svaki saradnik predstavlja pretnju. Ako više zna to znači da je pametniji, ako je pametniji, onda je bolji, uspešniji – vredniji. „U životu da bi uspeo moraš imati stav“ tada znači – budi jak, ne pokazuj svoje slabosti (neznanje), već ih vešto prikrivaj. Tako daju sebi za pravo da svoje željeno stanje postižu logikom „cilj opravdava sredstva“.
Kako prepoznati manipulativno ponašanje?
Cilj ovih osoba jeste da uspostave kontrolu nad drugima, demonstriraju moć. Rukovodeća uloga po svojoj prirodi zahteva veću kontrolu i nadzor. Ali kada osoba sa predrasudama o doživljaju vrednosti i moći zauzme takvu poziciju sasvim izvesno možemo da očekujemo manipulativne postupke. Ukoliko je osoba razvila otvoren agresivan stil komunikacije, ona tada sebi daje za pravo, u skladu sa pozicijom na kojoj je, da glasno zahteva i naredjuje, optužuje, vređa, prekida sagovornika, preti, ismeva, nameće svoje želje i očekivanja kao jedino ispravne i moguće.
Međutim, osobe koje manipulišu mogu imati i ljubazan nastup. Takva ljubaznost deluje nekako školski. Preterano vode računa o svakom svom gestu, tonu, rečenice su takodje pristojne, trude se da sve vreme zadrže smešak. Iako na osnovu takvog izraza realno ne bi imali ništa posebno da im zamerite, jer sve je po priručniku, ne smete da zanemarite ono što vam stomak javlja! Na nivou pragmatičnog nema primedbe, ali emocionalni nivo alarmira nekakav nesklad u porukama koje stižu od osobe pasivno-agresivnog ponašanja.
Osetljivi su na saradnike koji su spretni, vešti, elokventni, iskusni, posebno su osetljivi na više obrazovanje, veću kompetentnost,… U prvi plan stavljaju svoja postignuća, položaj, titule kao potvrdu svoje inteligencije i uspeha. U svakodnevnoj komunikaciji često šalju tzv. duple poruke:
„Da li imate problem sa autoritetom?“ (Ne usuđuj se da mi se suprodstaviš…)
„Naš mladi kolega polako napreduje, ali je još dug put pred njim“ (Ne ističi se,…Nikad nećeš biti bolji…)
„Koleginice, vaša lepota nije dovoljna za rezultate u poslu koje očekujemo od vas“ (Ne možeš biti pametna i sposobna koliko si lepa…)
„Niste loše uradili posao, ali povedite računa da budete više deo tima.“ (Nemoj misliti da si najbolji… Ne ističi se…)
„Zaista ste ovo majstorski izveli“ (Selektovaću ti zadatke…)
„Stekli ste moje beskrajno poverenje“ (Ne vrdaj… Bićeš mi na oku…)
“Naši rezultati govore da su vam se opet potkrale greške.” (Ja nikad ne grešim…)
Hvala na pažnji!
Piše:
Aleksandra Golubović
psiholog
psihoterapeut transakcione analize
aleksandragolubovic5@gmail.com
skype: aleksandragolubovic5
+381644241016