Pitanje sa kojim se svako bar jednom u životu susreo je: “Da li bih mu/joj oprostila/a preljubu?”
Kada se partneri suoče sa preljubom, jedna strana kaže “desilo se…”, a druga “prevario/la me je”. Zaista, da li je preljuba nešto što se nekome desi – dešava ili je kao i za većinu aktivnosti potrebna namera, odluka? Kada se nekome preljuba desi saznajemo da ta osoba nije na svesnom nivou u kontaktu sa svojim intimnim potrebama i željama. Uglavnom se bavi opisom dogadjaja i ponašanja, dok ostajemo uskraćeni za opise njenih emotivnih doživljaja. Prevarena strana doživljava šok, razočarenje, tugu, ljutnju i tako počinje da dolazi do različitih uvida, odnosno suočava se sa nekom od svojih zabluda, ili nerealnih očekivanja koje je imala u odnosu na partnera ili sa iskrivljenom slikom partnerskog odnosa. Oba partnera mogu ispoljavati psihosomatske tegobe, nesanicu i druge simptome stresa. Vremenom, ukoliko par uspostavi otvorenu komunikaciju počinju da se suočavaju sa nezadovoljstvom koje su potiskivali, sa frustracijama sa kojima nisu umeli adekvatno da se suoče i da ih prevazidju, često se tada suoče i sa strahom od prekida odnosa. Tako stoje stvari kada je reč o odnosu koji je do momenta preljube delovao skladnim. Partneri osećaju ljubav, privrženost, poštovanje, proveli su značajan vremenski period zajedno, a onda se desi preljuba. Uglavnom, tragajuću za uzrokom problema prvo oko čega se slože jeste da je komunikacija vremenom osiromašila.
Kako je moguće da u jednom odnosu bliskosti izostane otvorena i direktna komunikacija? Životne vrednosti, slična interesovanja, emotivna bliskost, način kako jedno drugome ugadjaju, iskazuju ljubav i prvrženost, kao i odnos prema seksu čine jednu vezu. Bez sklada u emocionalnoj, intelektualnoj i fizičkoj intimnosti odnos je teško održiv. Najčešći problem u komunikaciji nastaje kada se partneri vode logikom da se zbog bliskosti sve to podrazumeva. Medjutim, očekivanja, potrebe i želje prema partneru mogu se vremenom menjati i zato treba proveravati da li i kako medjusobno prepoznajemo i prihvatamo ili ne, takve promene. Proveravanje ne znači kontrolu i zarobljavanje druge strane, već upravo otvorenu komunikaciju na svim poljima – „Svidja mi se…“ , „Ne prija mi…“, „Volela/o bih…“, „Ne želim više…“, „Imam potrebu…“
Da li je sex sa drugom osobom uvek preljuba?
Očekivana je logika, da ćemo najviše biti povredjeni ako naš partner ima sex sa drugom osobom, jer kulminacija bliskosti u zdravoj emotivnoj vezi jeste sex. Posmatrajući iz tog ugla prevarena strana će prvenstveno imati doživljaj emotivne izdaje. Najčešće je usamljenost razlog zbog kojeg dolazi do preljube. Nerazumevanje, odnosno kada jedna strana ne prepoznaje, ne uvažava potrebe i želje druge strane ili nije u stanju da udovolji njenim potrebama i željama. Tada pored frustracije može imati i doživljaj praznine jer je osiromašen onaj deo ličnosti koji se zove “ljubavni partner”. Prema tome svako drugačije prepoznaje usamljenost, i u skladu sa tim tumačiti svoje motive za preljubu, koje uglavnom čujemo kao stereotipe – “Trebalo mi je da jasnije vidim svoju vezu…”, “Želela/o sam da se opet osećam poželjno…”, “Dugo smo zajedno i poželela/o sam da probam sa drugim/om”, “Nestalo je strasti u našoj vezi…”, “Prijatno sam se osećala/o sa tom osobom, i jednostavno se desilo…”, “Moj muž/žena provodi suviše vremena na poslu/ sa decom… ”
Šta posle? Da li oprostiti?
Da. Medjutim, opraštanje ne znači da će se odnos nastaviti! Da li će dve osobe nastaviti vezu nakon preljube zavisi od toga koliko su jedno drugome važni i koliko su spremni da unapredjuju svoj odnos. Opraštanjem se iskreno uvažavaju svoje i partnerove potrebe i želje. Suočavaju se sa realnošću, odnosno šta im je zaista važno i koliko je ko spreman na kompromise, a da pri tom ne ugožava sopstvenu ili partnerovu ličnost. Opraštanje je važno da bi se u budućnosti ostvarila kvalitetna emotivna veza sa istim ili novim partnerom. To ne znači da će prevarena osoba biti lišena neprijatnih emocija ljutnje, tuge, razočarenja, doživljaja nepoverenja, nesigurnosti, odnosno sumnje u sebe i druge. Ne postoji tačno odredjen vremenski period koji je potreban da se osoba suoči sa novim uvidima i emotivno “obradi” sve spomenute procese kako bi povratila izgubljeno poverenje i samopouzdanje.
Poželjna neprijatna emocija kod preljubnika je griža savesti, i ne treba je izbegvati jer vodi ka preuzimanju veće odgovornosti za sopstveno ponašanje, kao i prihvatanju vlastitih potreba i želja. Bez iskrenog suočavanja sa sobom nema ni otvorenog i iskrenog dijaloga sa partnerom. Griža savesti je i put ka opraštanju sebi za učinjenu preljubu.
Da li će nakon odluke da nastave vezu u tome i uspeti u najvećoj meri zavisi da li će uspostaviti poverenje. Sama odluka je lakši deo posla. Nakon te namere partneri će biti na iskušenju da li mogu da je sprovedu i koliko su dosledni u tome. Potpuno je očekivano da su otvorenost i doslednost nešto na čemu će prevarena strana insistirati kako bi smanjila sumnju. Sa druge strane sumnja je opravdana i biće prisutna sve dok kroz ponašanje svog partnera ne razgraniči istinu od laži. Sumnjom se štiti od mogućeg novog neprijatnog iskustva.
Kada se partneri suoče da medju njima više nema dovoljno vere za novi početak, preljuba postaje simptom ozdravljenja za svakog ponaosob, jer je do tada svako živeo sa nekom svojom zabludom zbog koje je pristajao na nefunkcionalan odnos sa nekim od uverenja – “Ima ona/on i svojih dobrih strana…”, “Dobra/ar je majka/otac…”, “Vremenom će se promeniti…”, “Dugo smo zajedno…”, “Deci su potrebna oba roditelja…”
Ne postoji ista niti slična osoba, pa ni odnos izmedju dvoje ljudi ne možemo na takav način posmatrati. Važno je težiti željenom i mogućem i u skladu sa tim uvažavati sebe i partnera.
Hvala na pažnji!
Piše: Aleksandra Golubović
psiholog
psihoterapeut transakcione analize
aleksandragolubovic5@gmail.com
skype: aleksandragolubovic5
+381644241016