Ako se razbolite tako što vas savlada neka virusna ili bakterijska infekcija, ili povredite ruku, nogu, slomite kost, isteglite tetive, lekar će vam u izveštaju navesti dijagnozu i obeležiti određenom šifrom. Tom prilikom Snežana Janković, ili Dragan Perić ne menjaju svoje lično ime u ime dijagnoze koju je lekar naveo, niti menjaju svoj identitet. Čak i kada je dijagnostikovano fizičko oboljenje koje ima izglede da će osobu pratiti ceo život (naprimer diabetes, hronična hipertenzija, astma), osoba ne postaje poremećaj tj. zdravstveni problem, ali će joj sasvim sigurno biti potrebno izvesno vreme da informaciju prihvati i da svoj dotadašnji životni stil prilagodi takvoj promeni. Istina, neretko se dešava da se i u slučaju fizičkih hroničnih poremećaja lepe razne etikete, dijabetičar, asmatičar… Takva logika etiketiranja je posledica tzv. „greške uopštavanja“ – sklonosti osobe da zaključuje o celini na osnovu jednog njenog dela, za koju veruje da verno predstavlja njenu celinu. Takodje logika etiketiranja može biti posledica greške „preterivanja ili minimiziranja“ – ova greška se odnosi na sklonost preterivanja u svemu što je negativno, a zanemarivanje onog što je pozitivno ili čak negiranje pozitivnog i afirmativnog, sve u cilju potkrepljivanja negativne predstave ili suda. Ovakav odnos prema stvarnosti i neprijatnim promenama dovodi do samopotcenjivanja, preterane zabrinutosti – anksioznosti, pa i depresije.
Preterana anksioznost i depresija su psihička stanja, koja kao što vidimo kroz ovaj primer, mogu biti posledica iskrivljenog doživljaja stvarnosti. Kao što u medicini postoji klasifikacija fizičkih poremećaja i bolesti, tako i psiholozi i psihijatri koriste tzv. ICD (The International Classification of Mental and Behavioral Disorders), klasifikaciju mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja usvojenu od Svetske zdravstvene organizacije. Sve jasno ukazuje da je prvobitni značaj ove klasifikacije – zajednički jezik obeležavanja skupa odredjenih mentalnih simptoma kako bi se kroz šifru F (xy) stučnjaci na raznim krajevima sveta razumeli.
Odredjena F dijagnoza za psihijatra znači koja vrsta medikamenta može da ublaži ili otkloni simptome koje F obuhvata. Za psihoterapeuta skup simptoma obeleženih F-om ukazuje da li klijenta najpre uputiti psihijatru ukoliko je emocionalna reakcija intenzivna i dugo traje, što ukazuje da je u limbičkom (emotivnom) delu mozga klijenta „požar“. Tek nakon što klijent bude u stanju da sa svojih emocionalnih doživljaja pažnju usmeri na misli, može se početi psihoterapija. Cilj psihoterapije u početku može biti i uklanjanje simptoma na koje se klijent žali, ali za krajnju promenu, nestanak simptoma neophodno je otkrivanje uzroka koji su doveli do tzv. mentalnog poremećaja. Iz ovoga možemo zaključiti da, na primer F 51 (neorganski poremećaj spavanja) dijagnoza od koje je većina bar jednom u životu patila, nikako ne može imati iste uzroke nastanka, kroz psihoterapiju ne tretiramo F 51 već se bavimo osobom u njenoj potpunosti sa njenim specifičnim životnim iskustvom!
Kada je reč o psihičkim poremećajima kojima je uzrok nasledni faktor ili organski uzrok najčešće osoba da bi neprijatne simptome držala pod kontrolom mora permanentno koristiti medikamentnu terapiju. Opet, to ne znači da je osoba postala poremećaj i da treba da zanemari preostale lične resurse.
Vrlo često u radu sa klijentima susrećem se upravo sa fokusiranjem na ustanovljenu dijagnozu i pitanjem, kako ih ona dalje ograničava. Drugim rečima, postoji jedna fatalistička procena – moj život više nikad neće biti isti niti ću ja biti ona/j stara/i – i sada moram da prihvatim da će moj život biti siromašan. Ono što je važno imati na umu jeste da je mnogo veći procenat F dijagnoza takvog tipa da se uspešno prevazilazi psihoterapijom. Takođe, uzrok većine F dijagnoza je u pogrešnim logikama i pogrešnim navikama emocionalnih reakcija i ponašanja.
Navike i logike se ne nasleđuju već se uče, kako pogrešne tako i ispravne. U tom slučaju pitanje je odluke – da li da se zauzmem za svoje stanje i promenim način i pristup sebi i životu ili je jednostavnije odustati i prihvatiti F kao deo sebe i nastaviti sa odnosom prema sebi koji je i doveo do određenog skupa simptoma obeleženih F (xy)?
Piše:
Aleksandra Golubović
psiholog
psihoterapeut transakcione analize
aleksandragolubovic5@gmail.com
skype: aleksandragolubovic5
+381644241016