Odmor – neophodan deo strukture vremena

Leto je, mediji i društvene mreže su preplavljeni turističkim ponudama i naslovima na temu kako provesti idealan odmor. Kako naći meru sebi svojstvenog i prijemčivog odmora? Hoćemo li se zaista odmoriti ako se rukovodimo pravilima, očekivanjima, i namećemo ideju savršenog odmora najcešće po savetima i preporukama drugih? Kao da stalno nešto moramo pa tako moramo i da odmorimo i to na odredjen način… Možda se smisao krije u samoj reci „odmor“? Napraviti pauzu, odnosno odvojiti se od – mora(nja)?

Odmor treba doživeti kako na dnevnom nivou, pa tako i kada govorimo o godišnjem odmoru kao predah od svega onog što usvajamo, prihvatamo, ugradjujemo u svoje ja u nekom vremenskom periodu, a zbog brzog tempa života ne stižemo kritički da obradimo, napravimo selekciju šta zaista moramo, želimo, a šta ne moramo i ne želimo. Svakodnevnim tempom života savremeni čovek često sebi uskraćuje neophodno vreme za predah, odmor. Um nema vremena kada da uspori, odmara, već je isuviše zaokupljen filtriranjem poruka koje konstantno bombarduju očekivanjima, rokovima, uslovima i ne ostaje vremena i prostora za razmišljanje. Godišnji odmor je prilika da narodski rečeno „pustimo mozak na pašu“ i u dužem vremenskom periodu ugadjamo sebi i prepoznamo šta je to što nam je zaista važno, a svakodnevno zanemarujemo!

Ideja da godišnji odmor provodimo van mesta stanovanja, nameće drugačiju strukturu organizovanja vremena, jer se fizički izmeštamo iz prostora i mesta gde većinu svakodnevnih aktivnosti obavljamo kao navike, po automatizmu. Odlaskom u drugo mesto podstičemo naša čula i um na prilagodjavanje novom, pa ne iznenadjuju rezultati istraživanja da je jednoj četvrtini ljudi koji odlaze na odmor potrebno dva do tri dana da bi se aklimatizovali na novo okruženje, dok se svaka deseta osoba prilagodi novom ritmu tek posle tri do četiri dana. Medjutim, danas i kada otputujemo, sa sobom nosimo laptop, android, ajfon, tablet, u mesta gde, najčešće prethodno proverimo da li postoji mogućnost korišćenja interneta, kako bi ostali u vezi sa obavezama!

Da li zaista sve to što smo ostavili ne može da opstane bez nas narednih desetak dana, dve nedelje?

Većina svoj posao dovede do nivoa na kome posao može da funkcioniše, egzistira i u odsustvu, instalacije u stanu su proverene, računi regulisani, ljubimci zbrinuti. Ostaje samo prepuštanje sebi…

Šta je cilj prepuštanja sebi?

Mir! U početku se opiremo nenaviknuti na „veliku količinu sebe“, pa se pitamo jesmo li zaslužili da toliko ugadjamo sebi, opet listajući i prebirući po mislima da li smo se odgovorno i savesno zauzeli i preduzeli ovo ili ono. Mir nam je preko potreban i do njega dolazimo kada smo kroz „sito&rešeto“ propustili svaki višak i sve nevažno. Tek tada se vraćamo zaista odmorni, sa jasnom slikom svoje pozicije, samim tim sa novim kreativnim idejama, i elanom za rad.

Da li se jednako uspešno odmaraju muškarci i žene?

Rezultati nekih istraživanja govore da je pre polaska na odmor 91% žena pod stresom, a svega 20% muškaraca. Došlo se do zaključka da je ženski mozak aktivniji od muškog koji je sposobniji da se odmara. S obzirom da samo istraživanje ne može da pojasni značaj socijalnih faktora ili uticaj lučenja hormona, pretpostavlja se da su žene i na odmoru neprestano preokupirane nekim moranjima. Kada je reč o zajedničkom odmoru sa partnerom, sa decom ili bez, ova informacija može biti od koristi posebno da bi se predupredila eventualna nezadovoljstva tokom odmora. Svakako je preporucljivo unapred napraviti dogovor u vezi sa tim kako ćete provoditi zajedničko vreme, kao i kakva bi mogla biti preraspodela poslova u vezi sa dnevnim ritualima koji su sastavni deo dana i na odmoru. Sve to iz razloga da bi izbegli situacije u kojima mogu nastati nesporazumi zbog razlicitih očekivanja koja možda nisu izgovorena. Drugim rečima, zajedno se pripremite za dane odmora kako bi spremni najviše vremena proveli u opuštanju, prepuštanju sebi i onim svojim „delovima“ ličnosti skrivenim ili zanemarenim u svakodnevnim ritualima i obavezama.

Imajte na umu, ako osećate krivicu zbog odlaganja obaveza, jednako treba da osećate krivicu i kada sebi uskraćujete odmor. Neispunjenje obaveza može da naruši kvalitet vašeg života. Zanemarivanje vremena potrebnog za odmor ugrožava vaše psihičko, a u dužem vremenu i fizičko zdravlje! Svako treba da nadje sebi svojstven način odmora.

 

Hvala na pažnji!

 

Piše: Aleksandra Golubović
psiholog
psihoterapeut transakcione analize

aleksandragolubovic5@gmail.com
skype: aleksandragolubovic5

+381644241016